ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА

1. ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА)

а)

приповедање у првом лицу
приповедање у трећем лицу

б)

хронолошко приповедање
ретроспективно приповедање

2. ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА)

пејзаж (опис предела)
екстеријер (опис спољашњег простора)
ентеријер (опис унутрашњег простора)
портрет

3. ДИЈАЛОГ

(разговор два лика или више ликова)

4. МОНОЛОГ

(обраћање једног лика себи, односно публици)

5. УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ

(изношење неизречених мисли књижевног лика)

КОМПОЗИЦИЈА ЕПСКОГ ДЕЛА

1. ТЕМА (предмет о којем се у књижевном делу говори)

2.ИДЕЈА (главна мисао уметничког дела)

3. ФАБУЛА (међусобно повезани догађаји који чине радњу дела)

увод
заплет
врхунац заплета (кулминација)
перипетија (нагли преокрет)
расплет

4.УОКВИРЕНА ФАБУЛА (почиње и завршава се истим догађајем)

5. ЕПИЗОДА (мањи и споредни догађај у драми, роману или приповеци. најчешће представља део који може да стоји самостално у књижевном делу, али је повезан са главном радњом.)

6. СИЖЕ (план, скица, редослед најважнијих догађаја у делу)

7.КОМПОЗИЦИЈА (начин на који се различити елементи књижевног дела повезују у целину)

спољашња
унутрашња

8. МОТИВИ (најмање тематске јединице која се не може разлагати а да при том не изгуби смисао, покретачи радње)

статички
динамички

9.КЊИЖЕВНИ ЛИК (носилац радње у књижевном делу)

10.КАРАКТЕРИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНОГ ЛИКА (начин приказивања битних особина лика. Аутор може лик представити описом физичког изгледа, приказивањем његовог осећања, размишљања и расположења, монологом и дијалогом, унутрашњим монологом самог јунака или приповедањем друге особе о лику.):

етичка или морална открива морална начела лика, његов однос према себи и другим особама. Тада се показује однос према добру и злу, племенитост, поштење, правичност и др.;
психолошка карактеризација открива душевне особине лика – мисли, осећања, расположења;
социјална карактеризација приказује припадност лика одређеној друштвеној групи, однос према средини и поглед на свет