Подела народне књижевности на родове и врсте разликује се од поделе писане књижевности. Уместо уобичајене поделе на лирику, епику и драму, народна књижевност дели се на лирске песме, епске песме и усмене прозне облике. Између лирике и епике налази се посебан род лирско-епских песама. Као посебна категорија издвајају се кратки говорни облици. Усмени прозни облици деле се на приповетке и предања, а онда се те категорије даље деле на врсте.

ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Лирске врсте („женске пјесме“):

обредне песме: додолске (Насред села вита јела)/ коледарске (Војевао бели виде)/ божићне/ богојављенске/ ђурђевске (Ђурђево цвеће најлепше)/ краљичке/ ивањске (Иванско цвеће, петровско)/ спасовске
митолошке песме (Град градила б`јела вила)
обичајне песме: здравице, тужбалице, сватовске песме (Кад се испроси девојка, кад долазе сватови с девојком, Наук девојци)
посленичке песме (Јабланова моба)
љубавне песме (Љубавни растанак, Српска девојка, Ој девојко, селен велен)
породичне песме: (Највећа је жалост за братом, Двије сеје брата не имале)
успаванке: (Мајка Јова у ружи родила, Спавај, чедо, родила те мајка)
религиозно-моралистичке песме
шаљиве песме :(Женидба врапца подунавца)

ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Епске народне песме („мушке/јуначке пјесме“):

Опевале су значајне догађаје и најчешће славиле подвиге јунака који су се песмом чували од заборава. певале су се уз гусле и преносиле усмено. Обично су испеване епским десетерцем, али постоје и бугарштице – песме дугог стиха. Вук Стефановић караџић је епске песме назвао мушке песме (јуначке) и поделио их је према хронологији историјских збивања на:

1. Епске народне песме старијих времена. Опевају јунаке и значајне догађаје из српске историје до краја 15. века и пропасти самосталних средњовековних држава. У епске народне песме старијих времена убрајају се песме о Немањићима, Мрњавчевићима, косовским јунацима,Јакшићима и Црнојевићима.

песме о Немањићима и Мрњавчевићима (Женидба Душанова, Свети Саво, Урош и Мрњавчевићи, Женидба краља Вукашина, Зидање Скадра);
песме о Марку Краљевићу (Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и орао, Орање Марка Краљевића);
песме о косовским јунацима ( Цар Лазар и царица Милица, Смрт Мајке Југовића, Косовка девојка, Комади од различнијех косовскијех пјесама);
песме о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима ( Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде).

2. Епске народне песме средњих времена. Оне опевају борбе хајдука и устока у 16. и 17. веку. Испеване су у епском десетерцу. Обухватају:

песме о хајдуцима (Старина Новак и кнез Богосав, мали Радојица, Стари Вујадин);
песме о ускоцима ( Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана).

3. Епске народне песме новијих времена певају о борбама за ослобођење Србије и Црне Горе од Турака. Опевају догађаје који су се догодили у 18. и првој половини 19. века. Чине их:

песме о борбама за ослобођење Србије (Почетак буне против дахија, Бој на Мишару);
песме о борбама за ослобођење Црне Горе ( Три сужња).

ЛИРСКО-ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Баладе (Женидба Милића Барјактара, Јетрвица адамско колено)
Романсе (Стојан и Љиљана).

ПРОЗНИ ОБЛИЦИ

Приповетке:

Приче о животињама (Међед, свиња и лисица, Побијеђени вук).
Басне ( Није вјера тврђа у јачега, Горостасни јаблан и вита трска).
Бајке (Чардак ни на небу ни на земљи, Биберче, Аждаја и царевф син, Златна јабука и девет пауница).
Новеле ( Дјевојка цара надмудрила).
Шаљиве приче ( Еро с онога свијета).
Легендарне приче ( Свети Сава и ђаво, Свети Сава и два супарника).
Анегдоте

Предања („вјеровања“):

демонолошко, митолошко предање (Како су постале виле, Мора);
етиолошко предање (Како је постала корњача, Кукавица);
културно-историјско предање (Свети Сава и богати Гаван, Марко Краљевић, У цара Трајана козје уши, Савина пећина).