Има дана (читајте часова) када се мењате заједно са својим ђацима. Трудећи се да их нечему научите и ,што је још важније васпитате, у једном тренутку схватите да сте, заправо, и себе васпитали. Можда не баш васпитали, али свакако освестили, пробудили. Слушајући њихова, још увек чиста, неискварена, размишљања и запажања, увиђам да није проблем у деци, већ у нама одраслима, у избору погрешних приоритета ( а зарад њиховог „добра“).
И да не дужим много, намера ми је да вам покажем како смо организовали часове посвећене књизи Мали Принц. Први час смо (након њихове припреме на основу кратких истраживачких задатака) одрадили класично, разговарајући о књизи, о утисцима, запажањима. А други и трећи смо провели у дигиталној учионици где смо на првом часу попуњавали башту речи, огласну таблу и, најважније, коментарисали кратке подстицајне текстове на блогу. Другог часа смо стварали радове инспирисане књигом. Уосталом, погледајте и сами.
Не могу вам описати своје задовољство и срећу што радим са тако дивним ђацима. Хвала им, још једном. http://maliprinc.weebly.com/index.html
Весела дружина 