феб11 Љубав је… Posted on 11. фебруара 2012. by Наташа Уобичајен Пророк, Пророков врт Халила Џубрана. Ово су речи које су на мене некад давно оставиле велики утисак. О браку Родисмо се заједно и увек ћемо бити заједно. Бићемо заједно и онда кад бела крила смрти разметну наше дане. Да, бићемо заједно чак и у тихом Божијем памћењу. Али, нека буде простора у нашем заједништву. Нека небески ветрови плешу међу нама. Љубимо једно друго, али не правимо споне од љубави: Нека радије буде узбуркано море међу обалама наших душа. Левајмо чашу једно другоме, али не пијмо из исте чаше. Дајмо једно другоме од свог хлеба, али не једимо од исте кришке. Певајмо и плешимо заједно и радујмо се, али нека свако од нас узмогне бити и само, Као што су жице на лутњи саме, премда одзвањају истом музиком. Подајмо своја срца, али не једно другом у посед. Јер само рука Живота може обухватити наша срца. И стојмо заједно, али не преблизу; Јер стубови храмски стоје одвојено, А храст и чемпрес не расту у сени једно другоме.